Радослав Раде Радић

Једна од кључних фигура у Јошавки и регији у то вријеме је Радослав Раде Радић. У периоду послије рата о њему су се могле у литератури и историји прочитати само негативне ствари. Снимљен је чак и филм који врви од бројних неистина.

Радослав познатији као Раде, основну школу је завршио у Чечави, а касније трговачку вјероватно у Бањој Луци. За вријеме Првог свјетског рата служио је у аустроугарској војсци у Грацу гдје је био „цуксфифер“ што значи одређени официрски чин. С њим је заједно служио јошављанин Коста Антонић који је тврдио да је Радослав имао велике компетенције. Такође, он је уништавао војну опрему и често правио диверзије.

Након Првог свјетског рата Раде је био изузетно незадовољан његовим резултатима и био је увијек у опозицији. У Јошавки је држао дућан, бавио се препродајом шуме, имао доста крава и земље, млијеко продавао.

Међутим, није био посебно богат. У селу се о старијих људи није могла чути ни једна ружна ријеч о њему. Радослав Радић био је дугогодишњи члан КПЈ, али учесник Вуковарског конгреса.

У животу је био изузетно несретна личност. Три пута се женио. Прва жена Савка, кћер познатог јошавачког проте Петра Иванковића, с којом је имао сина Драгу, умрла је на порођају веома млада. Друга жена Ангелина (Гина) од Добоја, такође из свештеничке породице, с којом је стекао Милора и Љубицу, док је трећа његова супруга Милка из Градишке, с којом је стекао Тању (1940-2000) и Наду (1942) умрла је у Бањој Луци средином шездесетих година двадесетог вијека у изузетно тешкој социјалној ситуацији. Поред тога, оба сина је изгубио у рату. Драгу су усташе одмах почетком рата одвели у јасеновачко логор одакле се није вратио, Милорад је погинуо као командир чете у нападу на Котор Варош.

Раде је ухваћен у Рупској ријеци у Узломцу новембра 1945. године с калуђером Наумом, Војислав Цвијановић и још десетак четника. Радило се о класучној издаји.

Сумља се да га је издао Раде Врховац син Радине рођене сестре. Ко зна чиме му је све пријећено и тешко је вјеровати да би се томе неко могао одупријети.

Док су Раду свезаног проводили према Бањој Луци жене су плакале. Ускоро је у Београду услиједило суђење четничком вођству. Треба додати да га је Дража Михајловић одликовао Карађорђевом звијездом и предложио га у чин потпоручника. У оптужници по хијерархији Раде је био шести. У записнику исљедник ОЗН–е у дуго недоступном документу М-145 Радославу Радићу није постављено ниједно питање везано за убиство др Младена Стојановића. Без обзира на то, он је оптужен на смрт, не зна се ни како, ни гдје, ни када је ликвидитан, осим да је то било 1946. године.